1. 6. 2016.

Beograđani u gostoprimljivom Sarajevu


Ja sam Slobodan. Moram da vam podelim svoje iskustvo koje sam doživeo u Sarajevu kada sam bio u obilasku grada.


Odličili smo nas par da odemo da posetimo Sarajevo jer nismo nikada bili tamo a imali smo želju otići.
Kanili smo se mesecima da bi na kraju doneli spontanu odluku i tako odemo.
Došli smo  Sarajevo i parkirali se blizu američke ambasade. Moram priznati da nas je malo bio strah da govorimo usput jer po ekavici bi nas neko poznao da smo iz Srbije pa smo se malo plašili za sigurnost.
Ukratko, možda malo preterano zvuči ali mislili smo da će nas neko zbog govora premlatiti, ali samo smo mislili.
Hoćemo mi na Baščaršiju ali ne znamo gde je. Imali smo GPS na mobilnom telefonu ali stalno je nešto prekidalo jer valjda je bilo taj dan oblačno, pa zato.
E sad koga pitati, skontamo mi, najbolje neku gospođu ili devojku da pitamo jer valjda nas neće one napasti ni verbalno ni fizički, mogle bi nas samo iskulirati i to je sve.
Zaustavimo mi jednu gospođu 40-ak godina i pitamo je za Baščaršiju.
Koliko nam je samo prijatno sve objasnila, pa to je neverovatno, ili je nama to preterano neverovatno jer smo ipak imali dosta doze nekog straha. Zahvalimo se i krenemo dalje. Dođemo mi do BBI centra, uđemo, odemo na sprat popijemo kafu i nastavimo.
Najzad – Baščaršija. Čuveno sarajevsko mesto, mesto koje smo viđali samo na netu ili tv. Na prvu ćevapdžinicu na koju smo naišli ušli smo i naručili ćevape da vidimo i okusimo i to. Došao je konobar, uslužio nas veoma ljubazno, čak smo malo i bakšiša ostavili.

Uputili smo se dalje, videli sve što se prodaje, kupili smo nekih sarajevskih suvenira da nam bude kao uspomena. Kada smo došli do one baščaršijske česme, hteli smo da se slikamo i sad zamolili smo nekog dečka da nas slika. Kada nas je slikao pita on nas odakle smo, i sad verujte u meni kao neki žar u stomaku da se pojavi. Mi ono skoro pa jednoglasno kažemo da smo iz Beograda. A on se nasmeja blago pa nam reče nešto tipa: „Oooooo pa dobrodošla beogradska raja. Osjećajte se lijepo u šeher Sarajevu, nemojte da vam šta fali. Ja sam Anes, drago mi je da smo se upoznali, ugodan boravak vam želim Beograđani.“ Rukujemo se s Anesom, zahvalimo i nastavimo dalje.
Kada smo sve obišli, ostali smo zapanjeni sa svim što smo videli. Sve je bilo tako pozitivno, po planu, u skladu sa prijatnom atmosferom. Još jednom kažem, imao sam taj neki nepotreban veliki strah u Sarajevu, to sam iskreno rekao, ali nakon tada, nakon sve te pozitivne atmosfere, doći ću sigurno ponovo. Sarajlije su veliki ljudi.

Нема коментара:

Постави коментар