POSLE raspada SFRJ, elite u novonastalim državama nisu uspele da uspostave nijednu alternativu osim nacionalne.
Nacionalizam je u ovom delu Balkana konstanta već 30 i više godina. Istovremeno, ne treba se zavaravati, nije to samo naša osobina. Nacionalizam postoji i u Zapadnoj Evropi i u drugim zemljama. Ono čemu mi treba suštinski da težimo je izbegavanje nasilja u najširem smislu kao političke prakse.
Govori ovako, u intervjuu za "Novosti", književnik Muharem Bazdulj. Ovaj analitičar, sa travničkom krštenicom, diplomom iz Sarajeva Filozofskog fakulteta i beogradskom adresom, koji vrlo često uskomeša strasti na svim stranama postjugoslovenskog regiona, smatra da, ako se ljudi i bore za nacionalističke ciljeve, oni kao takvi nisu nelegitimni.
BONUS
Pročitajte šta naši estradni umjetnici imaju od škole i koliko su zapravo obrazovani
https://balkanski--mir.blogspot.com/2018/12/neko-je-frizerka-neko-babica-neko-ima.html
- Dokle god se za svoje političke ciljeve bore demokratskim sredstvima, to je u redu. Mislim da je tu važno postaviti jednu vrstu situacije u kojoj će se nasilje i radikalizam odbaciti kao političke opcije.
* Imate li viziju raspleta "balkanskog političkog čvora" u kojem se Srbiji i Makedoniji preti "velikom Albanijom", a stižu i sve otvorenije pretnje tzv. Islamske države?
- To je, po mom mišljenju, rezultat velike zbunjenosti na globalnom nivou. Mi, na jugo-prostoru, sa završetkom svih sukoba, imali smo ideju da će ulaskom čitavog ovog prostora u Evropsku uniju ta napetost da oslabi. Članstvo u EU nije izgledalo preterano daleko i ljudi su se uzdali u to. Eto, Srbija je uspela da postane kandidat i da otpočne pregovore, ali zbog "bregzita" i zbog toga što se EU u poslednje vreme sve više bavi sobom, ta prespektiva se čini sve manje realnom, recimo u idućih pet godina. Još je na dugom štapu.
PROŠLO JE VREME SOLŽENjICINA * Vaše su knjige prevedene na nemački, engleski i poljski, a priče i eseji na još desetak jezika... Tvrdite, ipak, da je uticaj književnosti sve manji.
- Književnost je u totalitarnom vremenu predstavljala jedini način da se neki politički koncepti preispitaju. Ta pozicija kakvu su nekada imali Solženjicin ili Havel polako nestaje. Promenio se način života. Kod mlađih generacija, vreme koje mogu da skoncentrišu na određeni sadržaj je sve kraće, pa će i pisci morati da se prilagode novom vremenu. Ali s druge strane, dokle god postoji čovečanstvo, postojaće i potreba za pisanjem i čitanjem priča.
* Šta bi nama bilo najbolje da činimo dok se EU bavi sopstvenim problemima?
- Ova priča o carinskoj uniji, koja se, ne čekajući EU ali i dalje se nadajući punopravnom članstvu, u poslednje vreme zavrtela na ovom našem prostoru, čini mi se dobrom. Iz perspektive komentatora i posmatrača bez stvarne političke moći, ja ne bih odbacivao kao ideju ne samo carinsku, nego i monetarnu uniju. Stvaranje jedne vrste potpuno zajedničkog ekonomskog prostora na kojem bi dominantna zemlja bila Srbija bilo bi dobro ekonomsko rešenje.
* Kako vidite rasplet situacije u vezi sa Kosovom i Metohijom?
- Proglašenje nezavisnosti KiM bilo je potpuno u suprotnosti sa međunarodnim pravom i apsurdno je od Srbije očekivati da ona kaže "da, uzmite nam ovu teritoriju". Mislim da će tu morati da dođe do rešenja tipa dve Nemačke ili kao što je Kina imala sa Hongkongom, a to je neka vrsta presedana da se de fakto prizna stanje na terenu, a de jure da se Srbiji ostavi pravo da taj deo teritorije smatra svojom. Zbog celog niza istorijskih i drugih okolnosti teško je zamisliti da bi neki srpski političar bio spreman da napravi tu vrstu "reza" i da prizna nezavisnost Kosova.
* Evropa se manje-više pravi da ne čuje ratnohuškačke izjave albanskih vođa sa Kosmeta...
- Bio je zanimljiv razgovor Vučića i Hana, nedavno u Beogradu, kada je Han rekao da su izjave Haradinaja posledica predizborne kampanje, a Vučić kazao da to nije samo u pitanju predizborna kampanja. Naravno, ako ljudi u Srbiji osete da u Briselu postoje različiti aršini, da se izjave iz Beograda osuđuju jače nego izjave iz Prištine, to u Srbiji mora da izazove jednu vrstu revolta. Ali, kada se gleda politika, uvek je zdravije donositi odluke na nivou racionalnog elementa nego na osnovu sentimentalnosti.
* Sve više analitičara smatra da će tzv. balkansko pitanje kompromisom rešiti Putin, Tramp i Kina...
- Balkan je početkom 21. veka bio viđen kao evropska zona interesa. Padom snage EU u taj prostor je ušao ruski, kineski, pa i turski uticaj, i tu se sada više igrača bori za neku vrstu simbolične hegemonije na Balkanu. Ali meni se čini da je geografija sudbina. Kada pogledate da su Grčka, Bugarska i Rumunija s jedne, i Hrvatska s druge strane već punopravne članice EU, a sada je i Crna Gora ušla u NATO, vidite da je ovaj prostor koji danas obično zovu Zapadnim Balkanom potpuno okružen. Zato je Evropskoj uniji, dok je bila jača, strašno bilo važno da izvan logike standarda primi Rumuniju i Bugarsku, upravo da bi odsekla taj deo od Rusije. Mislim da, ipak, naš deo Balkana ostaje prvenstveno neka vrsta evropskog poligona i evropskog igrališta.
BEZ LAŽI I ĆUTANjA * Na glasu ste kao "najhrabriji južnoslovenski intelektualac", da li vas pogađaju osude onih koji ne mogu da vam oproste preseljenje u Beograd ili simpatije za Kusturicu?
- Ako tu ima neke moje hrabrosti, to je da se stvari nazovu pravim imenom i da se više veruje vlastitim očima nego bilo čemu drugom. Kao intelektualac i pisac mislim da je jedini smisao svega da govoriš upravo ono što misliš, ne misleći, naravno, da si uvek u pravu. Alternativa bi mi bila ili da ćutim ili da lažem, a to bi značilo da sam izabrao pogrešnu profesiju.
* Ali sve više i druge sile pokazuju svoj interes za ovaj region...
- To je posledica greške koju je EU načinila kockajući se u Ukrajini i Gruziji, gde su im šanse bile manje. Tu je EU izgubila momentum da, recimo 2010, situaciju na Balkanu relativno jednostavno reši.
* Ovih dana se u Srbiji pokreće akcija zaštite srpskog jezika i pisma....
- Možda će to nekome opet zazvučati jeretički, mislim da ćirilicu treba zakonski zaštititi, a ne mislim da je ćirilica isključivo stvar srpske kulture i srpske tradicije. Ćirilica je kulturno blago svih južnoslovenskih naroda izuzev eventualno Slovenaca. Ćirilicu bi trebalo da baštine i Hrvati i Bošnjaci preko raznih spomenika svoje tradicije. Jasno je da postoji tendencija potiskivanja ćirilice i u samoj Srbiji. Dovoljno je proći ulicom, pogledati natpise. Ćirilici je zaštita neophodna.
* Mnogi na postjugoslovenskom prostoru ne gledaju blagonaklono ni na to što kao čovek bošnjačkog identiteta pišete na srpskom jeziku...
- Od naziva jezika čije je najtačnije lingvističko ime bilo "srpskohrvatski", u jednom momentu su sve političke elite južnoslovenskih naroda odustale i počele da koriste druga imena, prvenstveno vezana za naciju. Za mene je to vrlo jednostavna stvar - ako odustanemo od imena "srpskohrvatski", onda ime "srpski" ima najjaču tradiciju, ima najveći broj govornika na ovom prostoru i to ime je svakako legitimnije od drugih naziva.
(Izvor: Novosti.rs, balkanspress.com)
Нема коментара:
Постави коментар