"A samo smo se voljeli..." Priča sa Balkana koja je ZBOG LJUBAVI završila užasno!

A samo smo se voljeli! Nas dvoje! On Srbin, ja muslimanka! On Jovan, ja Merjema! Mi se voljeli, naši nam nisu dali!

Znali smo oboje u kakav rizik ulazimo. Ja sam na početku veze vjerovala u razumijevanje, toleranciju, podršku i kompromis, vjerovala sam sve dok naši roditelji nisu saznali za nas.

Počeli smo se zabavljati krajem 2013. godine, upoznali smo se u decembru, po meni najljepšem i najromantičnijem mjesecu u godini!

Znala sam da su moji roditelji teški konzervativci, ali nisam znala da to sve može u krajnost otići.
S Jovanom sam bila u vezi 4 ipo mjeseca, bilo nam je neizmjerno lijepo i romantično, uz njega sam se osjetila zaštićeno, voljeno, maženo i paženo. Sve je to bilo super, harmonično i nevjerovatno dok nismo odlučili da roditeljima kažemo.
Jovan mi je rekao da su i njegovi po tom pitanju rigorozni, ali se u suštini ispostavilo da se ne zna ko je gori, da li njegovi ili moji.
Pitaćete me zašto smo se uopšte upuštali? Pa upustili smo se jer smo se voljeli. Zar je grijeh nekoga voljeti?
Da ne dužim, rekli smo svojima, prvo sam ja smogla snage. Ispričala sam im sve u detalje. Reakcija je bila brutalno neočekivana, otac mi je rekao da sam opoganila njegovo prezime, mati mi je rekla da ako odem s njim da će sazvati svu rodbinu na večeru i javno me se odreći pred svima, kod Jovanovih ništa puno bolja situacija, haos je nastao samo takav! Pljuštale su uvrede na njegov račun od njegovih, i na moj račun od mojih.
Pune oči suza, težak kamen na srcu, sve to me je steglo da nisam više mogla izdržati u kući, morala sam otići. Otišla sam kod jedne moje rodjake koja me je faktički jedina razumjela. Tamo sam provela neko vrijeme, dok s Jovanom nisam odlučila da riješim problem, Jovan nije otišao od kuće ali niko ga tamo nije gledao, majka mu se razbolila, otac htio da se ubije, sestra mu je pala u depresiju...
Da smo i od koga imali podršku - ni od koga.
Nakon što sam otišla (par dana) majka mi je prerezala vene, nije mogla da izdrži da Jovan i ja budemo zajedno!
Uz svu bol i obostranu ćežnju smo odlučili da prekinemo! Morali smo, bojali smo se oboje da ne dođe do još veće tragedije jer sve to ničemu vodilo nije.
Jovan je još tužniji od mene bio, plakali smo zajedno kao kiša, rijekla je mogla poteći od naših suza na rastanku!
Nakon Jovana nisam u vezi, nije ni on, viđam ga ponekad, ali bilo kakav bliži kontakt oboje izbjegavamo jer iskra fali da krene lavina svih emocija, pomiješanih što ljubavnih, što onih najgorih!
To ne bi bilo dobro ni za mene ni za njega.

I sad zamislite sve to, sve ove užase smo proživjeli samo zato jer smo se voljeli!


(www.facebook.com/stranicaljubavi)