Rok muzičar i frontmen grupe ''Poslednja igra leptira'' Nenad Radulović, poznatiji kao Neša Leptir preminuo je 1990. godine, ali njegovi legendarni hitovi i dalje žive. Njegove numere i danas često možemo čuti i u brojnim muzičkim takmičenjima.
Neša je karijeru započeo 1979. kao pevač grupe ''Poslednja igra leptira''. Prvi album zvao se ''Napokon ploča'', a pesme ''Nataša'' i ''Vrati se'' su ih odmah proslavile. Bend je uspeo bez i jedne reklame da za nekoliko meseci čak 15 puta napuni pune dvorane Doma sindikata. Tako je počela priča velikog uspeha i slave ovog benda.
Grupa se proslavila pesmama kao što su ''Jeleni umiru sami'', ''Grudi balkanske'', ''Dečko hajde oladi'', ''Srce od meda''.
Mladog pozitivca Nešu, kroz život je vodila ljubav. Nije voleo negativne ljude, mržnju i osvetoljubivost, kako je u jednom intervjuu rekao njegov brat Željko. Bio je nesuđeni pravnik, sportista, karatista, duša koja je osećala više od drugih, osoba puna radosti, veliko je pitanje da li je bilo čoveka koji ga nije voleo.
"Poslednju igru leptira" Neša je osnovao 1979. sa drugarima iz komšiluka. O tome koliko je bio popularan u Beogradu svedoči činjenica da su imali više od 200 živih nastupa i čak 15 puta napunili Dom sindikata pre nego što su snimili prvi album "Napokon ploča".
Koncerte je često počinjao stihovima: "U mojoj gitari živi jedan leptir i mnogo je stvari koje nas vežu, kad dođu kiše i zima tuge i njemu i meni krila se stežu". Pesmu koju je dobio od drugarice Suzane mnogi navode kao inspiraciju za naziv benda, a ti stihovi su ga pratili do samog tragičnog kraja.
Razboleo se iznenada. Imao je tumor u levom testisu, koji lekari nisu otkrili na vreme i koji je metastazirao na pluća i mozak. Posle prve operacije izgubio je kosu, ali od nastupa nije odustajao. Nosio je šešir. Čuveno je njegovo gostovanje na koncertu Lepe Brene na kom je u svom maniru imitirao Slobodana Miloševića, a publika je pala u trans.
Dvadeset minuta pre nego što će umreti, na bratovljevo pitanje kako je, najpoznatiji jugoslovenski Leptir odgovorio je: "Pa, ne mogu baš da igram fudbal".
"Video sam ga kako odlazi, u ćošku sobe na Vojnomedicinskoj akademiji. Jasno sam gledao kako kreće na put, iz ugla one bolničke sobe. Baš tada je sa krošnji drveća pod prozorom, proletelo jato ptica. Tu sliku pamtim kao da se sada ponovo odigrava pred mojim očima. Ja ne znam šta je tamo, posle, ali znam da on zna", ispričao je brat Željko o Nenadovim posljednjim trenucima.
(kurir.rs)
Нема коментара:
Постави коментар