Fric Šmenkel nije bio jedini nemački vojnik koji je napustio Vermaht i prešao na sovjetsku stranu, ali je jedini koji je dobio najviše priznanje SSSR-a.
Tokom Drugog svetskog rata na stotine Nemaca je prebeglo na sovjetsku stranu. Sovjeti većini njih nisu dozvolili da učestvuju u borbenim dejstvima i držali su ih daleko od linije fronta, piše "Ruska reč".
Nekima je, ipak, borba protiv nacista bila omogućena. Među njima je najpoznatiji Fric Šmenkel, bivši radnik iz Ščećina. On se nekoliko godina borio rame uz rame sa sovjetskim vojnicima protiv nemačke armije. Organizovao je na desetine uspešnih operacija i diverzantskih akcija i sam učestvovao u njima. Nažalost, Šmenkelove zasluge su postale poznate tek 20 godina nakon njegove smrti.
Fric je uvek prezirao i mrzeo nacizam, naročito otkako su nacisti ubili njegovog oca za vreme komunističkih demonstracija 1923. godine. Fric je imao ista shvatanja kao i otac, i stupio je u Ligu mladih komunista Nemačke. Nikada nije učestvovao u velikim ilegalnim akcijama, ali je ipak bio pod stalnim nadzorom Gestapoa.
Šmenkel je mobilisan 1938, ali je ubrzo završio u zatvoru zbog intenzivnog antiratnog agitiranja i izbegavanja vojničke službe. U oktobru 1941. godine je oslobođen i poslat na Istočni front radi "prevaspitavanja". Tamo je odlučio da dezertira. U svom poslednjem pismu ženi Erni 25. novembra napisao je: "Sada znam šta treba da radim".
"Lenjin, Staljin, Telman"
"Hitlerov komandos", "nacistički Skarfejs", "najopasniji čovek u Evropi"... nadimci su koji se vezuju za jednog čoveka - Ota Skorcenija. Ovaj nemački operativac nije imao istu sudbinu kao i većina njegovih kolega-ubica. Skorcenijevi zločini i hladnokrvna snalažljivost za ovog surovog nacistu bili su samo odskočna daska za dalju karijeru.
Pročitaj još:
Šmenkel nije govorio ruski, ali je stalno ponavljao tri reči: "Lenjin, Staljin, Telman". Zauzvrat su mu meštani davali hranu i krov nad glavom, a on je njima pomagao u domaćinstvu.
U jednom trenutku nije imao sreće i dospeo je Nemcima u šake. Kao dezerter je osuđen na streljanje, ali ga je spasao partizanski odred "Smrt fašizmu", koji je upao u selo i oslobodio Frica.
Partizani su saznali za Šmenkelov slučaj, ali mu nisu mnogo verovali. Nisu mu dali nikakvo oružje osim dvogleda. I bili su spremni da ga ubiju čim napravi pogrešan korak.
Fric je, međutim, dobio šansu da se pokaže. Kada su Nemci opkolili selo u kome se nalazio partizanski odred on je našao pušku i pokazao koliko je dobar strelac. Učinio je mnogo za spas odreda i tako stekao puno poverenje i poštovanje sovjetskih partizana. Čak su mu dali nadimak "Ivan Ivanovič".
Šmenkel je učio partizane da rukuju nemačkim mitraljezom MG-42, učestvovao u borbama, zarobljavao neprijateljski provijant, a u zasedama i diverzantskim akcijama se predstavljao kao nemački poručnik.
Vest o ovom nemačkom vojniku koji ratuje protiv nemačke armije stigla je čak do Berlina. Za hvatanje Šmenkela sovjetskim građanima su Nemci obećali 8 hektara zemlje, kuću i kravu, a nemačkim vojnicima 2.000 maraka i dva meseca odmora.
"Ivan Ivanovič" je nekim čudom izbegao smrt kada su Nemci 23. januara 1943. pokrenuli veliku operaciju "Zvezda padalica", čiji je cilj bio uništavanje partizanskog odreda "Smrt fašizmu". Od oko 4.000 partizana ubijeno je ili zarobljeno preko 1.500 ljudi.
Diverzantske akcije
Sovjetska komanda je procenila da je Šmenkelove izuzetne sposobnosti bolje primeniti u velikim diverzantskim akcijama nego u partizanskom ratovanju. Zato je on u junu 1943. godine prebačen u izviđački odred Zapadnog fronta. Posle određene obuke Fric je postavljen za zamenika komandira diverzantskog odreda "Polje" koji je dejstvovao u zapadnoj Belorusiji.
Krajem decembra 1943, "Ivan Ivanovič" je krenuo na poslednji zadatak u neprijateljskoj pozadini. Nekoliko nedelja kasnije Šmenkel je zarobljen zajedno sa dvojicom drugova i pogubljen u okupiranom Minsku. Bilo je to 22. februara 1944. godine. Posle toga je njegovo ime bilo dugo prepušteno zaboravu.
Priznanje sa zakašnjenjem
Posle toga je Šmenkelova popularnost sve više rasla. Postao je junak članaka, knjiga i filmova. Njegova žena Erna je pozvana da poseti SSSR. U njegovu čast je dobila naziv ulica u Berlinu i 1. lovačka eskadrila istočnonemačkog ratnog vazduhoplovstva. Posle raspada Sovjetskog bloka ime Frica Šmenkela je po drugi put prepušteno zaboravu.
(blic.rs)
Нема коментара:
Постави коментар