Pismo koje uzdrmalo mnoge, nije ostavilo nikoga ravnodušnim. Šta se zapravo želi poručiti u ovom pismu?
Pismo od N.N. prenosimo u cjelosti:
"22 godine sam čekao da se nešto uradi. 22 godine sam čekao da jedni druima pružimo ruke pomirenja. 22 godine trunem na Balkanu kao biljka, zapravo trunuo sam. Odlučio sam otići. Ne, ne sputavaj me čitaoče, ne možeš me odvratiti niti ubijediti. Najljepše sam godine izgubio u ovoj nesretnoj Bosni uzdajući se i vjerujući u naše ljude. Ali više ne mogu da čekam, više nemam vremena. Moj biološki i duševni sat otkucava. Vrijeme neumoljivo leti. Shvatio sam da se ništa učiniti ne može. Pitate me zašto ja nisam nešto uradio da poboljšam situaciju? Zato što vam otvoreno priznajem da nisam za politike, nisam rođen za politiku da ja politički poboljšavam stvari. Kod mene možeš pojesti, popiti, prespavati, dobiti neki koristan savjet... ali da lažem i da kradem ne mogu.
Oprosti mi Bosno i Hercegovino, oprosti mi Balkane što više nemam snage da se borim. Oprostite mi ako možete, ako ne možete, nekome će ići to na dušu, da li meni ili vama.
Moje ideje mira nisu shvaćene, moji snovi ostvareni nisu, moje misli su ismijane i ponižene. Šta ja ovdje ima više da tražim?
Moje ideje mira nisu shvaćene, moji snovi ostvareni nisu, moje misli su ismijane i ponižene. Šta ja ovdje ima više da tražim?
Svakih 50-ak godina se ratuje. Ne želim da budem neko kome će sutra da neko pokuca na vrata da bi ga zaklali, sestre i majku silovali a oca zapalili i sve zajedno takve u plamen bacili. Ne, ne želim to.
Odlazim Bosno, odlazim Balkane, ali ja ne idem što vas mrzim, odlazim zbog prevencije, odlazim jer ne želim zlo sebi, porodici ali ni drugima. Odlazim jer neću da budem ničiji "žrtveni jarac" zarad nekih bolesnih interesa. Bosno, Balkane, volim vas, ali sam bezbjedniji ako budem dalje od vas i to ne zbog osobno vas, nego zbog ovih naših ljudi s kojima dijelim grumen zemlje i parče neba. Odlazim... zauvijek!"
Нема коментара:
Постави коментар