Goli otok (Golo ostrvo), površine oko 4,7 km², nalazi se u zapadnom delu Republike Hrvatske, istočno od poluostrva Istra u Velebitskom kanalu, između ostrva Rab, Sv. Grgur i Prvić.
U vreme SFR Jugoslavije, Goli otok je bio zatvor, radni logor i mučilište za političke zatvorenike. Kroz logor Goli otok je prošlo ukupno 16.101 zatočenika i zatočenica, a u njemu je izgubilo život 413 ljudi, usled raznih razloga. Prema svedočenjima preživelih, logoraši su često umirali usled posledica prebijanja i raznih mučenja.
Neki veruju da je Jovo Kapičić, tadašnji pomoćnik šefa Udbe Aleksandra Rankovića, bio zadužen za Goli otok, dok drugi odbacuju te tvrdnje.
BONUS
Pročitajte komični testament Pavla Vuisića koji je nasmijao region
https://balkanski--mir.blogspot.com/2017/05/pavle-vuisic-6-godina-pre-smrti-napisao.html
Geografija
Samo ime već puno govori o izgledu ovog ostrva. Zajedno sa susednim ostrvom Sv. Grgur deo je vapnenačkog masiva koji se proteže paralelno sa Kamenjakom (408 nautičkih milja) na ostrvu Rab i ostrvom Prvić. Severna obala ostrva je gola i nepristupačna, a dubina mora uz samu obalu je oko 30 m. Južna i jugoistočna obala ostrva je takođe siromašna zelenilom, ali je bogata uvalicama od kojih je najveća uvala Mala Tetina.
Historija
Ostrvo je sve do novijih vremena bilo nenaseljeno. U Prvom svetskom ratu Austro-Ugarska je na Goli otok slala ruske zarobljenike sa Istočnog fronta.
Zatvor od 1949. do 1956.
Wikiquote „Goli otok je najmračnija i najsramnija pojava u jugoslovenskom komunizmu. Goli otok je i nešto više, nešto gore i užasnije: neslućeno posrtanje i neslućeno ponižavanje.“
(Milovan Đilas)
Od godine 1949. na Golom otoku i Svetom Grguru se nalazio zatvor za pristalice staljinizma, kao i nacionalista, kao i veliki broj pripradnika demokratskih pokreta i stranaka iz godina neposredno posle komunističe revolucije. Na Golom otoku je bio muški a na Svetom Grguru ženski zatvor.
Na Goli otok ljudi su upućivani bez suđenja, uručenim "rešenjem" sudije za prekršaje. Bilo je omogućeno da na osnovu zakona o prekršajima politička policija može svakog da uhapsi, drži ga koliko hoće i muči kad hoće. Jedan od komandanata zatvora bio je i Ante Raštegorac, poznat po mučenju političkih zatvorenika.
Wikiquote „Ubrzo sam se onesvijestio. Iza zida je bila Petrova rupa. Elipsastog oblika. Petnaest puta deset metara, otprilike. Duboka. U rupi jedna baraka, obložena kartonom, i jedna kuhinja. U baraci je, kad smo mi došli, bilo nešto manje od sto osuđenika. Sve bivši članovi Centralnog komiteta, uglavnom crnogorskog, bivši visoki rukovodioci, španski borci. Medu njima i nekoliko invalida iz španskog građanskog rata. Elita. Bili su strogo izolovani od drugih osuđenika u onoj Žici.“
(Vlado Dapčević)
Među zatvorenicima je bio visok procenat Narodnih heroja, doskorašnjih ministara, predratnih komunista i ljudi od ugleda. Većina zgrada na ostrvu smestila se između uvale Mala Tetina i uvale Melna, koje su postale nemi svedoci prošlosti ostrva. Poslednji politički zatvorenik je otpušten 1956. godine. To je bio kraj savezne uprave nad ostrvom. Od tada on pripada republičkoj nadležnosti Hrvatske. Kasnije su na ostrvu kaznu izdržavali i kriminalci i teški mladi delikventi.
Nakon 1988.
Goli otok 1991.
Goli otok je kao zatvor ukinut 1988. godine. Od tada se radi na tome da se pretvori u turističku destinaciju tako što bi se iskoristili prirodni i istorijski potencijali ostrva.
Goli otok se danas posećuje od strane turista i pastira sa otoka Rab, koji ponekad dovezu ovce na ispašu.
Na Goli otok se može stići svakodnevno brodićima koji voze iz Punta, Krka i Baške. Cene se kreću od 200 do 400 hrvatskih kuna.
Spisak golootočana možete naći klikom OVDJE.
Нема коментара:
Постави коментар