Plemenita Engleskinja rođena je 1833. godine u Bojlend Holu u Norfolku u Engleskoj kao Adelina Paulina Irbi, a narod s ovih prostora joj je večno zahvalan jer je po nekim podacima na potezu od Sarajeva preko Dalmacije, pa sve do Slavonije, spasla živote preko 40 hiljada ljudi.
Njen otac admiral Frederik Pol Irbi bio je drugi sin lorda Bostona. Adelina je veoma rano ostala bez majke, koja je vodila poreklo iz porodice najuglednijih notingemskih bankara.
U duhu onog vremena, posle završetka školovanja, Mis Irbi je zajedno sa svojom prijateljicom sa univerziteta Georginom Mjur Mekenzi započela niz putovanja po Evropi. Na svom prvom putovanju, na koje su krenule 1859. godine, proputovale su Nemačku, Austriju, Češku, Poljsku i Mađarsku, a zapažanja sa ovog putovanja objavile su u knjizi "Kroz Karpate" u Londonu 1862. godine.
Godine 1861. krenule su na svoje drugo putovanje i našle se na Balkanu. O tome su napisale knjigu "Putovanje po slovenskim zemljama Turske u Evropi", koja je štampana u Londonu 1866. godine. Iste godine izdata je i u Njujorku, a prevod na srpski objavljen je dve godine kasnije. Talentovane i istinoljubive Engleskinje zapisale su sve što su videle i doživele prilikom putovanja po slovenskim zemljama pod turskom vlašću, a njihovo delo doživelo je ogroman uspeh.
Razbijala predrasude o "divljim Slovenima"
- Kada sam došla u Bosnu, videla sam jedan dobar i srcem velik narod. Nesreća tog naroda i patnje njegovih sinova pobudile su u meni osećaj milosrđa i ja sam odlučila da svoj život posvetim radu da se ublaže te patnje i umanje te nesreće – zapisala je Mis Irbi.
Ona je razbila sve predrasude čitalaca o "divljim" Slovenima nastanjenim na Balkanu o kojima većina Engleza skoro ništa nije znala. Engleskom čitaocu predočena je istina o narodu čije su nekada moćno carstvo pokorili turski osvajači. Neprocenjivo kulturno i umetničko blago toga nekada velikog carstva, bezobzirno je pljačkano, rušeno i uništavano, a ljudi mučeni, tlačeni i ponižavani.
Jedan deo knjige koja je u mnogome pomogla da Evropa i Engleska promene mišljenje o ovom delu sveta, nalik je pravom vodiču sa mnogo dragocenih, jasnih i praktičnih uputstava budućim putnicima, izrečenih sa mnogo humora. Upoznavši ovaj narod koji ne posustaje, proučavajući njegov folklor, narodne pesme, religiozni i porodični život, dve Engleskinje su ga zavolele i pronašle Bosnu, zemlju u kojoj žele da žive.
Hiljade spasenih života
U vreme Hercegovačkog ustanka 1874. i 1875. godine i za vreme trajanja srpsko-turskih ratova 1876 - 1878. godine humanitarna uloga Mis Irbi bila je ključna u zbrinjavanju izbeglih i siromašnih, najviše dece.
Neki podaci govore da je u potezu od Sarajeva preko Dalmacije, sve do Slavonije, Mis Irbi spasla živote preko 40 hiljada ljudi. Otvarala je škole, gradila domove za decu bez roditelja, praviola naselja za smeštaj beskućnika i nabavljala lekove za bolesne i ranjene.
Zahvaljujući njenom trudu srpski narod tog kraja dao joj je nadimak Plemenita mis Irbi i nikada nisu zaboravili njenu nesebičnu pomoć. Svu svoju imavinu i svo znanje ova neverovatna žena posvetila je obrazovanju i vapitanju devojčica širom Bosne i Hercegovine.
Nakon austrougarske okupacije BiH 1879. godine, Mis Irbi se posvetila novoj školi za siromašne srpske devojčice u Sarajevu. Osnovala je prvu devojačku školu u ovom delu sveta, a prve školovane učiteljice u BiH bile su pitomice Mis Irbi.
Najplemenitija i najistaknutija Engleskinja
Pored toga što je organizovala nastavu zajedno sa Mis Makenzi, ona je o svom trošku podigla i prvu zgradu. Stekla je mnogo simpatija u lokalnoj zajednici i njena škola radila je sve do njene smrti. Odlikovana je sa više ordena srpskih kraljeva, a njena smrt 1911. godine rastužila je mnoge. Po sopstvenoj želji sahranjena je na Koševskom groblju u Sarajevu.
Odlikovana je Takovskim krstom kralja Aleksandra Obrenovića, kao i Ordenom Svetog Save drugog reda kralja Petra Prvog Oslobodioca i Danilovim krstom kralja Nikole Petrovića Njegoša iz Crne Gore.
Svečanosti povodom stogodišnjice rođenja Mis Irbi 1934. godine ispratile su tadašnje novine, a prisustvovali su im engleski, francuski, nemački, italijanski, belgijski i češki konzuli, što je samo potvrda koliko je ova Engleskinja bila poštovana.
Ivo Andrić jeo njoj zapisao sledeće: "Irbi je bila najplemenitija i najistaknutija Engleskinja".
(blic.rs)
Нема коментара:
Постави коментар